Posao

Za celu deceniju plata porasla za 50 evra

Od svih ekonomskih pokazatelja u našoj zemlji široj populaciji najvažnija je visina plate. Verovatno je to i razlog zašto se u kampanjama političara na centralnom mestu nalaze obećanja o prosečnoj plati.

Kod nas je recimo od 2016. godine aktuelno obećanje o plati od 500 evra koje se iz godine u godinu prolongira da bismo stigli do poslednjeg obećanja da će tih 500 evra biti u decembru ove godine zbog čega je najverovatnije i pomereno povećanje plata u javnom sektoru sa uobičajenog januara sledeće godine na novembar tekuće. Međutim, dobro je pogledati kako su se u poslednjih 18 godina, od 2001. godine, kretale plate i gde se nalazimo u odnosu na uporedive zemlje iz regiona Centralne i Istočne Evrope.

Nemanja Vuksanović i Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu napravili su analizu kretanja plata u Srbiji, kao i uticaj dohodaka na nejednakost s obzirom da smo po DŽini koeficijentu na vrhu evropskih zemalja po nejednakosti. Pre skoro dve decenije, 2001. godine prosečna plata iznosila je 5.840 dinara ili oko 100 evra. Prosečna neto plata u 2018. godini bila je 49.650 dinara što je povećanje od čak 8,5 puta. Međutim, ako hoćemo da vidimo koliko je zaista porasla kupovna moć te plate moramo da uračunamo efekat inflacije, nakon kog ispada da je prosečna neto zarada u Srbiji za 18 godina povećana za svega 152 odsto ili za blizu dve decenije tek oko 2,5 puta.

Autori razdvajaju dva perioda u kretanju plata. Prvi je od 2001. godine do izbijanja krize 2008. godine i u tom periodu prosečna realna plata je povećana za ukupno 155 odsto. U periodu nakon izbijanja krize, od 2009. do prošle godine za kada su uzeti poslednji podaci prosečna plata je rasla godišnje manje od jedan odsto, odnosno imali smo stagnaciju.

Ako gledamo plate izražene u evrima, koji ne odražava samo kretanje zarada već i deviznog kursa, prosečna plata je u periodu 2001. do 2018. godine porasla za 4,3 puta, što je duplo više od realnog rasta plata u dinarima. Na brži rast zarada u evrima od rasta realnih zarada naročito je uticalo snažno realno jačanje dinara tokom perioda od 2001. do 2002. godine i od 2005. do 2008. godine.

Tako je u tom pretkriznom periodu od 2001. do 2008. godine prosečna plata u evrima porasla za 3,8 puta, a u poslednjih deset godina prosečne neto zarade u evrima su povećane za oko 25 odsto. Drugim rečima, prosečna plata je sa 370 evra u 2008. godini porasla za svega 50 evra do 2018. godine. Ipak, u 2019. godini autori ovog rada procenjuju da će prosečna plata dostići 470 evra, što je godišnji rast jednak rastu plata u prethodnoj deceniji.

Ako uporedimo plate u Srbiji sa platama u regionu Centralne i Istočne Evrope otkrićemo da se po nominalnom iznosu plate u evrima (iz 2018. godine) iza Srbije nalaze samo Albanija i Severna Makedonija, dok ako uzmemo u obzir razlike u cenama između zemalja iza nas se nalazi samo Albanija, mada je doduše razlika u odnosu na razvijenije zemlje manja.

Najmanju prosečnu neto platu u 2018. imali su Albanci sa svega 387 evra i građani Severne Makedonije 390 evra. Prosečna plata u Srbiji bila je 420 evra, BiH 449 evra i Bugarskoj 457 evra. Ostale zemlje su iznad magične granice do 500 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori iznosila je 511 evra, Mađarskoj 635, a Rumuniji 656 evra. Hrvati su zarađivali 802 evra, a najveću prosečnu platu u CIE imali su Estonci 1.062 evra. Poređenja radi prosečna neto plata u Nemačkoj u 2018. iznosila je 2.270 evra. U maju ove godine prosečna zarada u Srbiji je dostigla 470 evra, ali to nije bilo dovoljno da prestigne BiH, u kojoj je bila 473 evra, i Crnu Goru, koja je na 513 evra.

Ključne reči
Opširnije

Najnoviji naslovi

Napišite komentar

Povratak na početak
Zatvori
Zatvori
%d čitalaca voli ovo: